Вршачки замак

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА

ВРШАЧКИ ЗАМАК представља једно од најзначајнијих одбрамбених упоришта у јужном Банату. Саграђен је на врху стрмог брда које доминира околним подручјем на 399 метара надморске висине. Време његовог подизања, као ни ко га је подигао није са сигурношћу утврђено. Код више аутора разних хроника, историја и других радова на ову тему помињу се два владара из српске средњовековне историје који би могли да буду градитељи овог утврђења. У питању су деспот Стефан Лазаревић и деспот Ђурађ Бранковић који су имали значајне поседе у данашњем Банату добијене од угарског краља Жигмунда. Преовладава мишљење да је то ипак био деспот Ђурађ Бранковић који је увидевши велику опасност од турских освајача желео да себи обезбеди склониште са друге стране Дунава. Исто тако, ова тврђава имала је и функцију не само контроле пута који је ишао од Старе Паланке на Дунаву поред Вршца до Темишвара, него и значајну улогу у систему одбране јужне угарске границе.

Вршачки замак је, према археолошким истраживањима, у кратком временском периоду грађен у две фазе. У првој је подигнут источни део са донжон кулом и бедемима. У другој фази дограђен је западни део утврђења са бедемима и полукружном кулом. Феликс Милекер долази до закључка да је Вршачко утврђење највероватније подигао деспот Ђурађ Бранковић и то око 1439. године. Ово поткрепљује податком да се деспот Ђурађ, након прве опсаде Смедерева 1439. године склонио на своје поседе у јужној Угарској где је поседовао два замка један у Вршцу, а други у Бокшану. Прва стилизована ликовна представа Вршачког замка потиче са карте Лазаруса Секретаријуса из 1528. године.

Детаљније информације о Вршачком замку можете прочитати у публикацији ЛИНК за публикацију


РЕСТАУРАЦИЈА И РЕКОНСТРУКЦИЈА ВРШАЧКОГ ЗАМКА

Мање грађевинске интервенције на утврђењу предузимају се и 1933. године у циљу санирања раније насталих оштећења.

Археолошка истраживања уз бедеме и зидове објекта са циљем да се утврди облик основе и димензије утврђења обављена су 1983. године. У новије време, 1997. године започета су археолошка истраживања на Вршачком утврђењу која су трајала до 2003. године. На основу њих дошло се до нових сазнања о прошлости утврђења начинима градње, доградњи, грађевинским интервенцијама и организацији живота у њему. Откривени су бедеми, полукружна кула, преградни зидови у дворишту, цистерна за воду, трагови дрвеног објекта, пећи и отворена ложишта.

Завод за заштиту споменика културе Панчево 2007. године предузима заштитне конзерваторске радове на Вршачком утврђењу ради санирања постојећег стања.

Свеобухватна реконструкција и рестаурација Вршачког утврђења под надзором Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада започиње 2010. године. Радови на утврђењу завршени су током 2015. године и Вршачки замак је укључен у савремене културне токове.

ВРШАЧКИ ЗАМАК


СПОМЕНИК КУЛТУРЕ ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА

26300 Вршац
Телефон: +831 13 838 053




ВАЖНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ПОСЕТИОЦЕ

Вршачки замак је отворен за разгледање:

МАЈ – СЕПТЕМБАР/
СУБОТА – НЕДЕЉА: 11.00 – 18.00

ОКТОБАР - АПРИЛ
Ради по принципу најваљене групне посете, која се заказује на следећи број телефона 013/ 838 053


ЦЕНА УЛАЗНИЦЕ


ПОЈЕДИНАЧНЕ ПОСЕТЕ:

Одрасли - 100 дин.
Студенти (унуверзитета у Србији), ученици средњих школа, пензионери - 50 динара


ГРУПНЕ ПОСЕТЕ: 80 дин по посетиоцу.
Обилазак једног објекта 80 динара, обилазак два објекта 120 динара, обилазак три објекта 160 динара.

ПРАВО НА БЕСПЛАТАН УЛАЗАК У МУЗЕЈ

Чланови Музејског друштва Србије, чланови ICOM-а, новинари (уз легитимацију), колеге из других музеја, особе са посебним потребама, особе са инвалидитетом и пратилац, деца до 15 година старости, уз пратњу одрасле особе.