Biblioteka

Zajednički život Gradskog muzeja i Biblioteke pod rukovodstvom Feliksa Milekera i njegov dug i predani rad, doveli su našu muzejsku stručnu biblioteku u rang najstarije i najbogatije u Vojvodini.

Milekeru je povereno vođenje Biblioteke 1885, a 1894. postavljen je i za kustosa Gradskog muzeja. Glavno zemaljsko nadzorništvo za muzeje i biblioteke pozvalo ga je 1899. u Budimpeštu na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama, a 1902. i na tečaj za bibliotekare. Studijska putovanja u Austriju, Nemačku, Italiju, Rumuniju i Švajcarsku, saradnja sa istaknutim naučnicima i njegova istraživačka ličnost učinili su da se zbirke Muzeja uvećavaju a fondovi Biblioteke popunjavaju stručnom literaturom. "Statut o organizaciji i rukovanju sa Vršačkim muzejom i bibliotekom" iz 1906. godine navodi četiri zbirke Muzeja i pet odeljenja Biblioteke: zbirka vršačkih tiskarija i spisa, muzejska stručna knjižnica , beletristika i naučna knjižnica, pedagoška stručna knjižnica i knjižnica za mladež. Stručne periodične publikacije iz druge polovine XIX veka pristizale su iz Budimpešte, Beča, Berlina,

Lajpciga, Temišvara, Debrecina, Kološvara, Zagreba, Beograda... Kada je 1923. godine donet novi Statut organizaciona struktura Biblioteke pretrpela je promene. Sada se deli na četiri odeljenja: Srpska beletristička i poučna dela, Nemačka beletristička i poučna dela, Muzealna i bibliotekarska stručna biblioteka i Vršaciana.

Odlukom o razdvajanju Muzeja i Biblioteke 1947. godine formirane su dve samostalne ustanove: Gradski muzej i Gradska biblioteka, s tim što se Biblioteka iseljava sa delom svojih fondova u drugu posebnu zgradu. Deo stručne literature i periodike koji se odnosio na muzejsku delatnost ostao je u Muzeju. Muzejskoj biblioteci pripojen je i preostali deo privatne biblioteke Feliksa Milekera. Poklonima Učiteljske škole i Potpune gimnazije u muzeju se našla i starija periodika i primerci retkih stručnih knjiga.U narednom periodu biblioteka je popunjavana poklonima, razmenom i kupovinom novih knjiga. Statutom iz 1966. stručno naučnim odeljenjima Muzeja (arheološko, istorijsko, prirodnjačko, etnološko, i umetničko) priključena je stručna biblioteka.

Najstarija knjiga koja obrađuje područje Banata je iz 1780. godine : Franz Griselini, Geschichte des Temeswarer Banats, Wien, a prvi pomeni arheoloških nalaza su u:

  • Leonhard Böhm, Geschichte der Temeser Banats I - II , Leipzig 1860. i
  • L. Ilić Oriovčanin, Archäologische Funde im Banat, Mitteilungen der K.K. Central- Commission zur Erforschung und Erhaltung der Baundenkmale X, Wien 1865, XXXI - XXXV.

    Najstarija periodična publikacija je iz 1826. godine Letopis Matice srpske, a zatim slede Mitteilungen der Kaiser U. Konigl. Central-Commision zur Erforschung und Erhaltung der Baundenkmale, Wien, 1857. Archaeologiai Közlemenyek, Pest, 1859. Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1868. Magyarországi régészeti emlékek, Budapest, 1869. Archaeologiai értesitő, Pest, 1869. Tőrténelmi adattár csanád-egyházmegye hajdana s jelenéhez, Temesvar, 1871. Glasnik Srpskog učenog društva, Beograd, 1873. Tőrténelmi és régészeti ertesitő, Temesvárott, 1875. kao naj značajniji za područje Banata, Godišnjica Nikole Čupića, Beograd, 1882. Blätter für münzefunde, Leipzig, 1883. Bratstvo-društvo Svetog Save, Beograd 1888. Glas Srpske Kraljevske akademije, Beograd 1888.

    Danas biblioteka ima 400 naslova stručnih periodičnih publikacija sa 3.390 godišta ili preko 5.000 svezaka i oko 4.100 knjiga. U posleratnom periodu kroz razmenu sa drugim muzejima, galerijama i arhivima biblioteka je prikupila oko 1.200 kataloga izložbi arheološkog, istorijskog, etnološkog, prirodnjačkog i umetničkog sadržaja.